Када размишљам о својој професионалној философији, не могу да је одвојим од личне, животне философије. Не зато што себе поистовећујем са послом и не стављам себе у раван - професија - професура једнако је Мерима Аранитовић.
Прва асоцијација јесте да деци доближим матерњи језик. У време када енглески постаје други матерњи изузетно је важно однеговати младе језикољупце. Приволети их да о језику размишљају на мало другачији начин - да то није само граматика и учење правила - да је језик наша лична карта, наше огледало, нешто са чим се представљамо свету. Научити их да воле свој језик, да поштују и са радошћу уче и друге језике, заголицати им машту и подстаћи их да истражују, играју се и на тај начин уче није лако али је изазов. Научити их одакле да уче, где могу да разреше своје недоумице у вези са језиком, функционално их описменити - то је мој примарни циљ.
Слажем се са тезом да учење није забава али да може бити забавно. Тражим од својих ученика да буду дисциплиновани у раду, да поштују договорена правила, да поштују једни друге и предмет који уче, да поштују професора. Како да све до од њих добијем? Тако што ћу ја прва да се понашам у складу са оним што очекујем.
Уводим иновације у свој наставни процес, али сматрам да је потребно држати и класичне екс катедра часове. Настава српског језика не може да се одвоји од говора, од говорних вежби, од примера како се језички најбоље изразити.
Још један битан, можда последњих година и најбитнији део моје философије јесте управо тај да их научим како да не само говоре, већ и да чују. Да науче важност изговореног, да их ослободим да изговоре оно што их тишти и да онда, поново, кроз речи покушамо да разрешимо њихову дилему.
Да бих могла да их пратим сматрам да је потребно да се и ја стално образујем - то јест концепт целоживотног учење јесте и мој концепт. Није све моје учење усмерено само на наставу и на језик. Последњих година се образујем и из области везаних за психологију. То је област која мене посебно интересује (изучавање језика снова, кроз рад Јунга, Фројда, Сондија), као и изучавање флоритерапије. То ми отвара нове светове, ставља ме у изазов да учим нешто ново, да се поставим у улогу ученика, не бих ли на тај начин боље разумела оне којима предајем.
Нема коментара:
Постави коментар