Анализа портфолија

За анализу сам изабрала блог УЧИОНИЦА ДОБРЕ ВОЉЕ.  Када се отвори насловна страна блог асоцира на установу за предшколску децу (јер су фотографије у заглављу примерене том узрасту, а не малим генијалцима који су наведени у линку). Наслов портфолија је добар, ведар, оптимистичан и читалац стиче утисак да улази у учионицу у којој се лепо, удобно и у којој се ради на један добар и квалитетан начин. Назив блога је поставља високе стандарде пред аутора - да направи добар блог и напише квалитетан портфолио који ће оправдати нашу радозналост да завиримо у исти.

Према врсти портфолија ово је електронски портфолио. Аутор портфолија има веома богату комуникацију са читаоцима и колегама која се углавном своди на похвале, без критичких осврта или анализа неког садржаја. Иначе, похвално је што је ауторка ставила линкове ка другим блоговима које прати или препоручује.

Према следећем критеријуму ово је мешавина развојног и рефлексивног портфолија. Прављен се са сврхом да прикаже развојни пут ауторке (али је она недоследна у томе). Такође, ауторка промишља о свом раду и каријери тако да је то и рефлексивни моменат у раду.  По области којом се бави, ово је образовни блог.

Алат који је изабрана за портфолио је сасвим одговарајући и почетна идеја ауторке је била добра, али као да је негде на пола пута изгубила нит па је ставила много садржаја који немају никакву везу са самим портфолијом. Требало би да се концепцијски усагласи са оним што је у старту желела да постигне.

Хоризонтална трака је урађена на ћирилици и то је једина доследност на блогу. Отварајући сваку страну унутра затичемо хаос - прво користи се и ћирилица и латиница. Друго, текстови нису уређени и просто се не зна која је сврха сваког од њих. Препорука јесте да усагласи писмо - то није тежак процес а допринеће уредности самог блога.

На страници О мени која би требало да буде лична карта аутора, који је по струци учитељ, налазимо прилично хаотичан текст са прегршт материјалних грешака.

Блог је читан, што се види по броју прегледа. Ауторка редовно ажурира блог, али, све је помало тужно, јер баш сам неки дан на ФБ страници Блогери поставила сам питање (тј. отворила дискусију) на тему - да ли се задржавате на текстовима и блоговима који су неписмени, неуредни... и добила сам поражавајући одговор да се претерује у захтевима да текстови буду писмени, да је битна садржина а не форма и слично. Овај блог је још једна слика и илустрација таквог става, али овде је у питању просветни радник и ја, лично, бих пре опростила што можда не уме да направи блог или сајт (то је нешто ново), али да после 24 године радног стажа не води рачуна о елементарним стварима у вези са писменошћу, то ме растужује.

Што се тиче бочне траке - ту су помешана писма. Да не знам шта је био задатак - никад не бих схватила да се ради о портфолију. Знам да је неке странице само требало направити, а временом попунити, али није ми јасно шта је ауторка имала као своју концепцију при креирању.

Све у свему, овај блог је дивна сваштара на којој ћете наћи и календар рада и бесплатну рекламу за интернет у школи и сличице које ће забавити децу, и све то прегледано скоро 330,000 пута. Покушај и ентузијазам постоје, али ја лично се на оваквим блоговима никад не бих задржавала. 

Моја професионална философија

Када размишљам о својој професионалној философији, не могу да је одвојим од личне, животне философије. Не зато што себе поистовећујем са послом и не стављам себе у раван - професија - професура једнако је Мерима Аранитовић. 

Прва асоцијација јесте да деци доближим матерњи језик. У време када енглески постаје други матерњи изузетно је важно однеговати младе језикољупце. Приволети их да о језику размишљају на мало другачији начин - да то није само граматика и учење правила - да је језик наша лична карта, наше огледало, нешто са чим се представљамо свету. Научити их да воле свој језик, да поштују и са радошћу уче и друге језике, заголицати им машту и подстаћи их да истражују, играју се и на тај начин уче није лако али је изазов. Научити их одакле да уче, где могу да разреше своје недоумице у вези са језиком, функционално их описменити - то је мој примарни циљ.

Слажем се са тезом да учење није забава али да може бити забавно. Тражим од својих ученика да буду дисциплиновани у раду, да поштују договорена правила, да поштују једни друге и предмет који уче, да поштују професора. Како да све до од њих добијем? Тако што ћу ја прва да се понашам у складу са оним што очекујем. 

Уводим иновације у свој наставни процес, али сматрам да је потребно држати и класичне екс катедра часове. Настава српског језика не може да се одвоји од говора, од говорних вежби, од примера како се језички најбоље изразити. 

Још један битан, можда последњих година и најбитнији део моје философије јесте управо тај да их научим како да не само говоре, већ и да чују. Да науче важност изговореног, да их ослободим да изговоре оно што их тишти и да онда, поново, кроз речи покушамо да разрешимо њихову дилему.

Да бих могла да их пратим сматрам да је потребно да се и ја стално образујем - то јест концепт целоживотног учење јесте и мој концепт. Није све моје учење усмерено само на наставу и на језик. Последњих година се образујем и из области везаних за психологију. То је област која мене посебно интересује (изучавање језика снова, кроз рад Јунга, Фројда, Сондија), као и изучавање флоритерапије. То ми отвара нове светове, ставља ме у изазов да учим нешто ново, да се поставим у улогу ученика, не бих ли на тај начин боље разумела оне којима предајем.